Možda na prvi pogled delujemo neozbiljno, kao mala,  samonikla, instant firma  koja nekako pliva kroz život. Možda?

1962. godine, Borivoje i Dragoljub Stanković  dolaze u Zrenjanin i zajedno osnivaju Lončarsku Radnju. U ta vremena postojala je velika potražnja za glinenim proizvodima tako da su se upornost i trud višestruko isplatili. Potražnja je bila tolika da su jedva postizali da podmire zahteve tržista. Drže se pijace u Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu, Pančevu (poneke čak u isti dan – Subota).

1967. godine pod pritiskom tržista uvoze mašine iz Nemačke (treći u Jugoslaviji) i počinje mašinska proizvodnja saksija. Tržište se širi na Plandište, Kovin i Belu Crkvu.

1979. godine Firma se deli (kupuju se duple mašine i kuća u Vršcu između zelene i stočne pijace ). BACA SE KOCKA – ko ide, ko ostaje. Borivoje dobija kuću u Vršcu i tu u decembru 1979. godine osniva Lončarsku radnju. Podelom firme podeljeno je i tržiste. Osamdesetih godina Firma napreduje. Devedesetih se pojavljuje plastika i mnoge Lončarske radnje po Jugoslaviji se lagano gase. Uprkos svemu, opstajemo.

2001. godine Borivoje odlazi u penziju, Firmu nasleđuje Velibor.

2002. smo na prekretnici, skoro pa pred zatvaranjem,  mašinske saksije se sve slabije prodaju, Počinjemo da opet radimo ručne saksije, skidamo modele sa interneta.

Aprila 2003. prvi put učestvujemo na Beogradskom sajmu turizma nautike i hortikulture. Od tada smo redovni izlagači na raznim manifestacijama širom Srbije i … Evo nas tu.